Učesnici u saobraćaju iz Srbije bili su dio međunarodnog istraživanja stavova o bezbednosti saobraćaja, u kom je učestovalo 39 država sa 5 kontinenata.
Kako ističu iz Agencije za bezbednost saobraćaja, ovo poređenje važno nam je kako bismo doneli zaključke o slabostima našeg sistema i pre samih saobraćajnih nezgoda. Podsećaju da je isto istraživanje sprovedeno i 2018. godine, „pa je na osnovu toga moguće proceniti koliko smo kao nacija promenili stavove i navike u saobraćaju“.
– Osim toga, jedan od ciljeva Strategije bezbednosti saobraćaja Srbije za period od 2023. do 2030. godine jeste da nam znanje, stavovi i ponašanje učesnika u saobraćaju budu na nivou vodećih zemalja Evrope u oblasti bezbednosti saobraćaja.
Iz tog razloga je Agencija za bezbednost saobraćaja pažljivo analizirala podatke i pripremila izveštaje o tome, koji moraju biti vodilja za planiranje aktivnosti usmerenih za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Ovo su ključni rezultati:
-
Osećaj bezbednosti ispitanika u Srbiji je 2023. godine povećan u svim vidovima (načinima) kretanja, sa izuzetkom javnog prevoza, u odnosu na 2018. godinu;
-
Svaki šesti ispitanik priznaje da je vozio nakon što je pio alkohol (bez obzira na količinu), što je nešto više od evropskog proseka, ali ohrabruje što je to manje nego 2018. godine, kada je to svaki peti ispitanik radio (svaki sedmi u EU);
-
Najveća razlika u odnosu na evropski prosek je u tome što putnici u Srbiji na zadnjem sedištu značajno manje koriste sigurnosni pojas, (u Srbiji oko 69% je priznalo da nije koristilo pojas pozadi, dok u EU 32%);
-
Nultu toleranciju alkohola („nula promila“) za vozače sa probnom vozačkom dozvolom podržava 92% ispitanika u Srbiji. Isti predlog, koji bi se odnosio na sve vozače motornih vozila podržava 75% ispitanika. Ove vrednosti su veće u odnosu na evropski prosek;
-
Obaveznu upotrebu zaštitne kacige za bicikliste podržava 55% ispitanika, što je manje u odnosu na evropski prosek (65%),
-
Vožnja električnih trotineta (lakih električnih vozila) je duplo manje zastupljena u Srbiji nego što je prosek; evropskih država koje su učestovale u istraživanju. Naime, jedan od 10 ispitanika u Srbiji kaže da je vozio električni trotinet u poslednjih godinu dana, dok je evropski prosek 2 od 10 ispitanika.
U Republici Srbiji je izraženija uloga policije i njenog rada, u odnosu na evropski prosek, jer 4 od 10 ispitanika kaže da je velika verovatnoća da će ga policija kontrolisati za upotrebu sigurnosnog pojasa i poštovanje ograničenja brzine.
-
Manji procenat učesnika u saobraćaju iz Srbije ocenjuje putnu infrastrukturu kao bezbednu, nego što je to evropski prosek, a posebno je izraženo kod pešaka i biciklista;
-
Problem vožnje pod uticajem umora je manje izražen u Srbiji (14,7% ispitanika priznaje da je bar jednom bilo umorno za vreme vožnje), u odnosu na evropski prosek (18,4%).
Kompletne rezultate međunarodnog istraživanja stavova možete pronaći u izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja na OVOM linku.ESRA
Ispitivanje
Ukupan broj ispitanika u Republici Srbiji bio je 982 (starosti od 18 do 74 godine), dok je ukupan uzorak oko 37 hiljada. Prosečno vreme popunjavanja upitnika u Republici Srbiji je 20,7 minuta, dok je ukupan prosek 22,63 minuta.
Istraživanje je obuhvatilo pet kategorija učesnika u saobraćaju (vozače putničkih automobila, vozače mopeda i motocikla, bicikliste, pešake i vozače lakih električnih vozila).
Pitanja su grupisana u pet oblasti (brzina, vozač pod uticajem, distrakcija, zaštitni sistemi – sigurnosni pojas i vožnja pod uticajem umora) i deset tema o bezbednosti saobraćaja (korišćenje različitih načina kretanja, samoprijavljeno ponašanje, prihvatljivost ponašanja, stavovi prema bezbednosti saobraćaja, učešće u saobraćajnim nezgodama, subjektivna bezbednost i percepcija rizika, podrška merama politike, iskustva u vezi sa prinudom, infrastruktura i specifična pitanja).
Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja
Foto: Pixabay.com/freestocks-photos, ilustracija
