U vreme rata i ekonomske krize lako je zanemariti klimatsko pitanje, ali prelazak na društvo bez fosila nije izbor već nužnost. U mnogim oblastima teško je ukinuti fosilna goriva, ali za drumski saobraćaj već postoje adekvatne, ako ne i sasvim bolje alternative, u vidu električnih automobila, autobusa i kamiona.
Švedska je na čelu jer svet ulazi u brzu tranziciju ka elektrifikovanom transportu. EU će zabraniti motore sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, ali proizvođači automobila kao što je Volvo Cars kreću se brže i planiraju da prodaju samo električne automobile od 2030. godine.
I Scania i Volvo ulažu mnogo milijardi u razvoj i proizvodnju električnih kamiona, zajedno sa Daimlerom također uspostavljaju 1.700 javnih stanica za punjenje u Evropi – jednu od nekoliko mreža za punjenje koje se sada brzo šire. Polestar, Volta Trucks, Einride i Northvolt su drugi primjeri švedskih kompanija na čelu elektrificiranog transportnog sektora. Kupci su takođe u avionu, a u decembru su električni automobili činili 51 odsto prodaje novih automobila.
U svetlu ovog snažnog rasta, najavljene investicije u infrastrukturu za punjenje u budžetu su dobrodošle, ali da bi se realizovalo snažno širenje infrastrukture za punjenje, potrebna je šira sistemska perspektiva.
Evo pet ključnih tačaka koje bi Vlada trebalo da reši u bliskoj budućnosti:
• Preduzeti snažne mere za skraćenje vremena isporuke za širenje mreže i obezbediti podsticaje za proaktivno širenje električne mreže. Povećati resurse za organe za izdavanje dozvola, osigurati paralelne procese i implementirati prijedloge Istrage o klimatskom pravu; klasifikovati električne mreže kao nacionalni interes. DSO-ima je takođe potrebna dugoročna i predvidljiva regulacija prihoda kako bi se donosile ključne investicione odluke.
• Stvaranje uslova za efikasnije korišćenje postojeće električne mreže. To bi omogućilo da današnji ograničeni kapacitet mreže bude dovoljan za više stanica za punjenje i druge nove kupce električne mreže. Na primer, podsticaji su potrebni u regulaciji prihoda za usluge fleksibilnosti gde klijenti prilagođavaju svoju potrošnju. Takođe bi trebalo da bude moguće podneti zahtev za podršku stacionarnim baterijama koje podržavaju stanice za punjenje, što smanjuje potrebu za električnom energijom iz električne mreže.
• Osigurati da se budžetska podrška za infrastrukturu za punjenje koristi na odgovarajući način. Da bi se uspjelo u transformaciji transportnog sektora, potrebne su različite vrste infrastrukture za punjenje. Brzo punjenje duž naših puteva, ali i punjenje u vezi sa kućom, radnim mestom, teretnim terminalom, kamionom ili autobuskom stanicom. Međutim, troškovi i uslovi se razlikuju u zavisnosti od vrste infrastrukture za punjenje, u nekim slučajevima proširenje je u potpunosti zasnovano na tržišnim snagama, u drugim slučajevima potrebna je podrška. Zbog toga je važno da podrška bude usmerena tamo gde je najkorisnija.
• Dizajniranje pametne podrške za kupovinu električnih vozila. Ukidanje klimatskog bonusa za kupovinu električnih automobila i smanjenje izdvajanja za klimatsku premiju za kupovinu teških vozila rizikuje značajno smanjenje brzine tranzicije. Dugoročno gledano, podrška neće biti potrebna, ali u zavisnosti od tipa vozila i različitih uslova kupaca, podrška u ranim fazama tranzicije će biti veoma važna.• Stvoriti jasne okvire za uloge i odgovornosti opština za proširenje infrastrukture za punjenje. Do 90% punjenja automobila odvija se tamo gdje ljudi žive i rade – stoga treba biti lakše proširiti infrastrukturu za punjenje u domovima i na radnim mjestima.
Iako je kupovna cena električnih vozila i dalje prag za mnoge grupe kupaca, niski operativni troškovi su jedna od glavnih prednosti električnih vozila. Uprkos povećanju cijena električne energije, analiza Mobility Swedena pokazuje da je električna energija kao gorivo i dalje jeftinija od benzina i dizela.
Dugoročno rešenje za održavanje konkurentnih cena električne energije je snažno širenje elektroenergetskog sistema. Zbog toga je važno da u kriznim vremenima nismo previše kratkovidni, već da su političari i drugi akteri u stanju da sprovedu mere potrebne za brže širenje kako električne mreže, tako i proizvodnje električne energije.
Švedski klimatski cilj navodi da bi emisije iz domaćeg transporta trebalo da budu smanjene za 70 odsto do 2030. godine u odnosu na 2010. godinu. Vrijeme je kratko. Sada je na vladi da pređe sa reči na akciju u upravljanju jedinstvenom pozicijom Švedske u elektrifikovanom transportu. Veliki dobici za klimu, naše urbano okruženje i, ne manje važno, švedsko poslovanje sa dobrim izvoznim mogućnostima su neminovni.
Sa pravim uslovima, mi u industriji smo spremni da ubrzamo tranziciju!
https://www.tidningenproffs.se/
