Evropska komisija je danas objavila rezultate osnovnog projekta o osam ključnih indikatora učinkaEN••• koji utiču na bezbednost na putevima u Evropi.
Cilj ove studije je bio da se pruži jasnije razumevanje učinka bezbednosti na putevima u državama članicama učesnicama, da se pomogne državama članicama u razvoju harmonizovanih metodologija za prikupljanje podataka o pokazateljima bezbednosti na putevima i da se izgradi kapacitet u organima koji ranije nisu prikupljali i izračunavali takve podataka.
Ključni indikatori učinka obuhvaćeni ovim projektom odnosili su se na brzinu; Piće vožnje; odvraćanje pažnje; korišćenje sigurnosnih pojaseva i bezbednosnih sistema za decu; upotreba šlemova; bezbednost vozila; bezbednost infrastrukture i kvalitet nege posle sudara. Iako je studija pokazala visok nivo usklađenosti sa pravilima drumskog saobraćaja, jasno je da još uvek postoji značajan prostor za poboljšanje.
Na primer, 1-2% vozača za koje je utvrđeno da voze pod dejstvom alkohola predstavljaju milijarde kilometara koje pređu milioni vozača svake godine. Studija je takođe otkrila značajne razlike između država članica, u zavisnosti od indikatora o kojem je reč.
Ovaj projekat je najveći napor ikada preduzet u Evropi (i šire) u oblasti prikupljanja podataka i analize pokazatelja učinka bezbednosti na putevima. To će pomoći u podršci strategijama bezbednosti na putevima i njihovom praćenju na nacionalnom i evropskom nivou. Rad na praćenju napretka tokom vremena nastaviće se sa projektom Trendline, koji će pregledati i poboljšati metodologiju prikupljanja podataka, proširiti na neke nove eksperimentalne indikatore i staviti veći naglasak na upotrebu ključnih indikatora učinka za politiku bezbednosti na putevima.
▸Osnovni rezultati KPI-a:
▸Benchmarking:
▸Snažne međunarodne varijacije u performansama KPI-a
▸U zavisnosti od KPI-a ogroman do veoma ogroman potencijal za poboljšanje
▸Faktori kontekstnog objašnjenja koje tek treba uzeti u obzir ▸Postavljanje cilja: ▸Postavljeni temelji za definisanje ciljeva koji tek treba da budu ▸ set (uzmite u obzir km pređene u prekršaju)
▸Nadgledanje:
▸Upor. nacionalne prakse u nekoliko zemalja
▸Na nivou EU: merenja „trendline” planirana za 2023-2024.
▸Prilagođavanje metodoloških smernica:
▸detaljnije razrade definicije i specifikacije KPI
▸Ozbiljnost prekršaja (uporedi stepen rizika) treba integrisati. u KPI
▸ Preporučena metodološka poboljšanja: direktna ili indirektna zapažanja, lokacije uzorkovanja, veličina uzorka, minimalni zahtevi za izračunavanje pondera i intervala poverenja
▸ Buduće perspektive:
▸ Obim KPI: identifikacija još uvek nedefinisanih KPI (npr. primena, umor,…)
▸ Polazna linija za praćenje budućih trendova: Trendline