Kazahstanske železnice (KTZ) poslale su prvi transkaspijski voz Kina-Evropa iz Jiaozhoua, u istočnoj Kini, do luke Kopar, u Sloveniji. Konvoj, natovaren novim električnim vozilima, prešao je rutu od 13.000 kilometara za 45 dana. Ovo je bio prvi put da je ova ruta testirana,
Voz je napustio Jiaozhou i prešao sever Kine ulazeći u Kazahstan preko graničnog prelaza Horgos, a zatim stigao do Altinkola. Odatle je teret prebačen na Kaspijsko more i poslat u luku Poti, u Gruziji. Tamo je teret vraćen na šinu i preko Trukeja stigao u slovenačku luku.
Nema potrebe da se prelazi preko Crnog mora
Ovo prvo putovanje može se smatrati testom za pronalaženje novih ruta kojima bi se izbegao prelazak Crnog mora. Iako je kraća ruta, putovanje preko Crnog mora omogućava mnogo manji kapacitet. Štaviše, rat u Ukrajini doprinosi stvaranju značajnih uskih grla na ovoj ruti.
Međutim, neke velike brodarske kompanije su napravile nove poteze u razvoju crnomorskih ruta: na primer, COSCO je lansirao svoju uslugu TBKS1 prošlog novembra. Međutim, kapacitet na trans-crnomorskoj ruti je i dalje znatno manji u odnosu na ukupan broj vozova Kina-Evropa. Primer ovog neslaganja je gruzijska luka Batumi. Luka je 2022. imala ukupan protok od 119.471 TEU, dok je China-Europe Ekpress premestio 1,6 miliona TEU.
Dok se nova ruta razvija, neizvesnost izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu predstavlja izazov za osiguranje za brodove koji prelaze Crno more. Mnogi osiguravači oklevaju da osiguraju ovu deonicu rute, primoravajući otpremnike i platformske kompanije da traže alternativu. Očekuje se da će izbegavanje crnog mora učiniti i putovanje prilično kraćim. Uviđaji insajdera iz industrije ističu da ruta preko dva mora za vozove Kina-Evropa može premašiti 90 dana.
Povećanje železničkog tranzita preko Turske
Nova ruta je izabrana da zameni transport preko Crnog mora železničkim transportom kroz Tursku. U jeku rata u Ukrajini, Turska je zapravo doživela porast saobraćajnih tokova.
U slučaju većine vozova usmerenih ka centralnoj Evropi, na primer, mnoge kompanije su napustile severnu rutu kroz Rusiju zbog sankcija EU Kremlju. Ako ove kompanije i dalje žele da prevoze svoj teret u Evropu železnicom, moraće da krenu zaobilaznim putem preko Turske.
https://www.railfreight.com/
