Ukupno se površina transfera može povećati za oko pola miliona kvadratnih metara, pokazuju podaci Udruženja mađarskih logističkih servisnih centara (MLSZKSZ). Železnički teretni saobraćaj je sve traženiji, delom zbog zahteva za ozelenjavanjem, a delom zbog nedostatka vozača kamiona na evropskom nivou i povećanja ekoloških troškova na putevima. Broj željezničkih terminala počeo je inauguracijom Istočno-zapadne kapije u Brightlitkeu prošle godine i nastavit će se širiti u narednim godinama: u Mađarskoj iduće godine počinju s radom dva intermodalna željeznička terminala i još dva u narednim godinama, a u toku su pregovori o izgradnji dodatnih terminala.
Železnički saobraćaj je ekološki prihvatljiv i zbog toga mu se daje mnogo veća uloga u Evropskoj uniji nego što je sada. S jedne strane, to će biti podržano podrškom razvoju željeznica, a već je najavljeno da će cestovni saobraćaj biti predmet mnogo većih ekoloških naknada nego danas. Pored toga, nedostatak stotina hiljada vozača u Evropi izaziva sve ozbiljniji problem kapaciteta za prevoz kamiona.
Intermodalni transport može smanjiti emisije iz dugolinijskog transporta za dvije trećine ako se kamioni i prikolice prebace na željeznicu ili vodu. Ako Mađarska želi da ispuni klimatske ciljeve koji su preduzeti, 50-100.000 kamiona u saobraćaju moralo bi da se preusmeri sa drumskog na intermodalni saobraćaj svake godine, a to zahteva izgradnju novih terminala,” naglasio je Zsolt Fülöp, predsednik MLSZKSZ.
Pored tranzitnih ruta i industrijskih investicija, grade se i novi terminali
Planirano je da terminal Zalaegerszeg i Szeged terminal budu predati do 2025-26. godine, a oba grade METRANS. Prvi će biti izgrađen na raskrsnici planirane trase autoputa M76 i glavne željezničke pruge na površini od 150.000 kvadratnih metara kako bi služio kontejnerski saobraćaj koji ide prema i sa Jadrana. Potonji je planiran na teritoriji Segedinskog industrijsko-logističkog centra na površini od 100.000 kvadratnih metara, a kontejnerski saobraćaj sa Balkana bio bi preusmeren na železnicu, a očekuje se i regionalni saobraćaj.
PSP Terminal će moći da počne sa radom u Segedinu početkom sledeće godine, na mestu nekadašnje stanice Kiskundorozsma. Konkretno, planirano je da drumski teretni saobraćaj iz regiona Južne Velike nizije, Srbije, severozapadne Rumunije i Bugarske bude preusmeren na železnicu, čime će se smanjiti kamionski saobraćaj koji ide na zapad. Kranjive i nekrunične poluprikolice i kontejneri moći će se utovariti na željeznice na 48.000 kvadratnih metara. U početku, jedan ili dva, a zatim šest meseci kasnije, očekuju se tri do četiri para vozova nedeljno. Terminal je razvio Petrolsped Forwarding Ltd. sa privatnom investicijom od pola milijarde forinti.
Debrecen terminal će takođe biti operativan 2024. godine, pored BMW-ove fabrike u izgradnji, kojom će upravljati GYSEV Cargo. Od trećeg kvartala naredne godine očekuju da će dobijati više vozova nedeljno. Mogu koristiti dizalice i mobilne utovarivače za utovar kontejnera ili prikolica na površini od 110.000 kvadratnih metara. Terminal će prvenstveno koristiti kompanije za proizvodnju automobila i njihovi dobavljači, pa očekuju da će isporučiti gotove automobile, energetske module i auto-dijelove. Troškovi dodatne opreme potrebne za rad terminala iznose 17,2 milijarde HUF.
Pored četiri već najavljene investicije, MLSZKSZ je svestan da su u toku pregovori o izgradnji dodatnih terminala paralelno sa očekivanim povećanjem industrijskih investicija.
Proširenje kapaciteta na postojećim terminalima
Istočno-zapadna kapija, otvorena prošle godine u Brajtlitku, najveći je evropski kopneni intermodalni terminal površine 850.000 kvadratnih metara. Može prenositi kontejnere između širokog i standardnog mjerača, kao i između vlakova i kamiona, a pogodan je i za utovar punih kamiona i konvencionalnih cestovnih poluprikolica na željeznice. Prvobitno se terminal računao prvenstveno na kontejnerski saobraćaj između Azije i Evrope i prelazak regionalnog kamionskog saobraćaja na železnicu, ali zbog rata koji je u međuvremenu počeo u Ukrajini, najveća potražnja u regionu trenutno je za pretovar rasute robe. Iz tog razloga, vlasnik East-West Intermodal Logistics Zrt. kupio je opremu za transfer ove godine i stvorio natkriveno područje za pretovar rasutog tereta.
Željeznički teretni terminal – BILK Zrt. svakodnevno saobraća i svakodnevno prima blok vozove između Grčke, Jadrana, Austrije i Njemačke. Na površini od 220.000 kvadratnih metara rukuju kontejnerima natovarenim normalnom (suvom), rashladnom i opasnom robom, kao i krebilnim poluprikolicama i zamenom tela. U bliskoj budućnosti planiraju da kupe dva teleskopska utovarivača kontejnera od 45 tona u vrednosti od oko 250 miliona HUF, a rade i na investicijama u energetsku efikasnost u zgradi i lokaciji.
Terminal METRANS BUCS takođe posluje u Csepelu koji može da prenese kontejnersku robu koja se prevozi železnicom ili drumom. Ima šest 650 metara i dvije 500 metara utovarne staze, kao i četiri dizalice, deset pokretnih dizalica i tri mobilna utovarivača. Na terminalu takođe rade kontejnerska radionica, kontejnerska teretna stanica i celodnevna carinarnica. Terminal od 143.500 kvadratnih metara ima veze sa svim većim evropskim lukama. Tokom razvoja terminala, četvrta dizalica izgrađena je 2023. godine, a takođe krajem oktobra ove godine predaće svoj solarni park koji se sastoji od 430 jedinica, koji štiti životnu sredinu od 87.875 tona emisije ugljen-dioksida godišnje i ima kapacitet od 185 MWh godišnje.
Terminal kontejnerskog centra MAHART u Csepel Freeportu opslužuje željeznički, cestovni i vodeni teretni saobraćaj na površini od 110.000 kvadratnih metara. Pored kontejnera, mogu utovariti i kreabilne i nekrebilne poluprikolice. Prema planovima, terminal će biti razvijan od 5,8 milijardi HUF do prve polovine 2025. godine: biće izgrađeno skoro dvadeset hiljada kvadratnih metara nove površine, renovirano skoro petnaest hiljada kvadratnih metara, kupovaće se druga postolnica, a biće izgrađene i renovirane železničke pruge. Terminal takođe ima manji utovarni kapacitet od trideset hiljada kontejnera godišnje na aerodromu u Budimpešti, gde je planirana izgradnja železničke veze.
Na svojim terminalima, ZÁHONY-PORT Zrt. ima kapacitet prvenstveno za transmutiranje, skladištenje i prijenos hemikalija rasute robe, ruda i usjeva između širokih i standardnih željezničkih vozova, ali može prevoziti i 150 kontejnera dnevno na Transshipment Station Darus u Prešovu. Prema planovima, kapacitet utovara i skladištenja rasute robe, useva i ruda, kao i kontejnera, tehnologija pretovara hemikalija i nove mogućnosti merenja opterećenja i osovina biće razvijeni na terminalima kojima upravlja ZÁHONY-PORT Zrt. u vlasništvu MÁV-a u naredne četiri godine od državnog finansiranja i resursa Connecting Europe Facility (CEF).
Sopron Terminal prihvata i saobraća vozovima za Austriju i Zapadnu Evropu, kao i za istočnu Evropu i mediteransku regiju. Mogu utovariti kontejnere kao i prikolice na terminalu od 40.500 kvadratnih metara. Tehnologija je renovirana i razvijena u dvije faze od strane vlasnika GYSEV Cargo 2010-ih, a dalja modernizacija i proširenje planirana je za smještaj 740 metara dugih vozova.
Bővebben itt: https://trans.info/hu/negy-uj-intermodalis-terminal-epul-magyarorszagon-369452
